Autor Benjamin Todd · Objavljeno septembra 2021

Zašto je problem na kojem radite najveći pokretač vašeg uticaja

 

Ako želite da napravite razliku, na kom problemu je najbolje raditi — klimatskim promenama, obrazovanju, pandemijama ili nečemu drugom?

Ljudi često misle da su ovakva poređenja skoro nemoguće. Najčešći savet je da treba da radite na onome što vas zanima.

Ali verujemo da su neki globalni problemi daleko veći i zanemareniji od drugih, tako da će problemi na kojima radite verovatno biti najveći pokretač vašeg uticaja.

Uvod u poređenje globalnih problema

Voleli bismo da veliki broj globalnih problema dobije više pažnje, ali kao pojedinci, najbolje što možemo da uradimo je da identifikujemo najveće praznine u postojećim naporima i pomognemo da se one popune.

Da biste pronašli ove praznine, jedna početna tačka je traženje problema koji su:

1.   Važni: ako se postigne napredak, koliki bi bio uticaj na društvo?

2.   Zanemareni: koliko truda će drugi uložiti u ovaj problem?

3.   Rešiv: koliko je lako postići napredak po jedinici resursa?

U ovom članku ćemo tvrditi da postoje ogromne razlike u tome koliko različita pitanja izgledaju važno i zanemareno, a koja se ne nadoknađuju razlikama u rešivosti.

To znači da ćete izborom drugog problema možda moći da povećate uticaj koji imate za više od 100 puta.

Neki problemi su veći od drugih

Klimatske promene su opšteprihvaćene kao jedan od najvećih svetskih problema, a mi mislimo da su čak i gore nego što se često pretpostavlja. Iako je najverovatniji scenario nekoliko stepeni zagrevanja, neizvesnost u klimatskim modelima znači da je teško isključiti mogućnost zagrevanja od preko 10°C do 2200. godine.

Štaviše, CO2 koji danas emitujemo ostaće u atmosferi desetinama hiljada godina, utičući na unuke naše dece i dalje. Mislimo da su buduće generacije bitne, što čini ovo pitanje još bitnijim.

Ali kao što tvrdimo u našem profilu problema o klimatskim promenama, malo je verovatno da bi čak i zagrevanje od 13°C direktno izazvalo izumiranje čovečanstva (iako bi moglo doprineti pogoršanju drugih egzistencijalnih pretnji). Shodno tome, mislimo da možda postoje problemi koji su još veći.

Filozof Tobi Ord je tvrdio da je 1945. čovečanstvo ušlo u novo doba, koje on naziva ‘Provalija’ (eng. The Precipice). Čovečanstvo je 16. jula 1945. detoniralo prvu atomsku bombu, što je na kraju omogućilo — po prvi put u istoriji — da mala grupa ljudi uništi većinu svetskih gradova u roku od nekoliko sati.

Godišnji rizik od sveopšte nuklearne razmene je mali, ali nije nula: uvek postoji šansa za nesreću ili kvar.

Prema proseku nekoliko stručnih istraživanja procena je da je šansa za razmenu između SAD i Rusije 0,4% godišnje.

Verovatnoća sveopšte razmene je manja, ali u odnosu na naše živote i živote naše dece, to bi još uvek moglo da doprinese značajnoj šansi za katastrofu potencijalno razorniju od klimatskih promena.

Osim što bi usmrtili većinu ljudi koji žive u urbanim sredinama, nastali požari bi mogli da podignu dovoljno pepela u vazduh da zaklone sunce i smanje globalnu temperaturu godinama, što bi dovelo do široko rasprostranjene gladi kroz fenomen poznat kao „nuklearna zima“.

U roku od nekoliko meseci, ovo ne samo da bi ubilo većinu ljudi danas živih, već bi moglo dovesti i do kolapsa same civilizacije. Mislimo da je trajni kolaps vrlo malo verovatan, ali kada uzmemo u obzir razmere posledica — gubitak svih budućih generacija — taj rizik može biti najgora stvar u vezi sa nuklearnim sukobom.

Ali mogućnost ekstremnih klimatskih promena i nuklearna zima samo su dva primera šireg trenda.

Tehnologija je ovoj generaciji dala moć bez presedana – da oblikuje istoriju. Posledice odluka koje danas donosimo o nuklearnom oružju, genetskom inženjeringu, veštačkoj inteligenciji, kolonizaciji svemira i drugim tehnologijama u nastajanju mogle bi da odjekuju hiljadama godina, sa enormno pozitivnim ili enormno negativnim posledicama.

Dakle: neki problemi su mnogo veći od drugih.

Neki problemi su više zanemareni od drugih

U 2016. smo tvrdilida globalna pandemija predstavlja značajan globalni rizik, ali sa oko 10 milijardi dolara potrošenih globalno na sprečavanje najgorih pandemija godišnje,1ona je bila više zanemarena od klimatskih promena ili međunarodnog razvoja (koji primaju stotine milijardi) – koji su zauzvrat daleko zanemareniji od obrazovanja i zdravstva u bogatim zemljama (koji primaju trilione).

Zašto raditi na pitanjima koja su relativno zanemarena? Barem među pitanjima koja su približno slična po važnosti, obično je teže ostvariti veliki uticaj radeći na više ustaljenim ili popularnijim pitanjima, jer verovatno već postoje ljudi koji rade na najperspektivnijim intervencijama. Iz tog razloga, ako ste 100. osoba koja radi na problemu, vaš doprinos će verovatno napraviti mnogo veću razliku nego ako ste 10.000.

Koliko veći? Po našem mišljenju, povraćaj na više posla se smanjuje relativno brzo, i približno logaritamski – što znači da je veoma važno koliko je oblast zanemarena.

Iz onoga što smo videli, čini se da su neka globalna pitanja hiljadama puta više zanemarena od drugih sličnog značaja — oni dobijaju samo mali deo resursa. Ovo znači da ako je sve ostalo konstanta, rad u nekim oblastima je hiljadama puta efikasniji od rada u drugim.

Inspirisana ovim argumentom, jedna od naših čitateljki, Kesidi, shvatila je da bi se njeno znanje kao lekara moglo još bolje iskoristiti u prevenciji pandemije.

Prijavila se na master program javnog zdravlja i odatle je uspela da upiše doktorat iz biobezbednosti na Oksfordu. Pošto je polje suzbijanja pandemija bilo relativno malo pre COVID-19, mogla je brzo da napreduje. Kada je COVID-19 izbio, bila je spremna dasavetuje vladu Ujedinjenog Kraljevstva o političkim idejama za kontrolu COVID-19, kao i o tome kako sprečiti sledeću (potencijalno mnogo goru) epidemiju.

Važnost rada na zanemarenim pitanjima znači da bi vas praćenje trenutnih strasti lako moglo uputiti u pogrešnom pravcu. Najverovatnije ćete naići na ista pitanja o kojima svi već govore, a koja će obično biti među najmanje zanemarenim. Najbolje opcije su verovatno nekonvencionalne.

Koja pitanja bi mogla biti još više zanemarena od pandemije?

Tri odvojene ankete istraživača veštačke inteligencije na vrhunskim konferencijama o mašinskom učenju (NeurIPS i ICLM) 2016, 2019. i 2022. godine otkrile su da istraživači veruju da postoji oko 50% šanse da će sistemi veštačke inteligencije premašiti ljudske kapacitete u većini poslova oko 2060.2 Ovo bi bi bio jedan od najvažnijih događaja u istoriji.

Ti isti istraživači su takođe procenili da ako se to dogodi, iako bi ishod mogao biti „izuzetno dobar“, postoji i šansa od 5% da bi ishod mogao biti „ekstremno loš“ (npr. izumiranje ljudi).3(Ipak, nejasno je koliko su ove procene pouzdane – o tome više razgovaramo u našem članku osprečavanju katastrofe izazvane veštačkom inteligencijom.)

Jedan od razloga zašto su neki ljudi zabrinuti je taj što je nejasno da li će sistemi veštačke inteligencije nastaviti da budu usklađeni sa ljudskim vrednostima kako postanu moćniji. Ovo bi moglo da sugeriše da je istraživanje „usklađivanja VI” ključni izazov iz dugoročne perspektive.

Otkako smo prvi put pisali o tome 2012. godine, usklađivanje veštačke inteligencije je preraslo u cvetajuću oblast istraživanja u računarskim naukama, ali i dalje dobija manje od 100 miliona dolara godišnje – oko 100 puta manje od sprečavanja pandemija.

Dugoročna politika veštačke inteligencije – koja se bavi pitanjem kako društvo i vlada treba da se nose sa unapređenjem veštačke inteligencije – još je više zanemarena. (Pročitajte više o našem argumentu u korist oboje.)

 

Koliko se problemi generalno razlikuju?

Koliko je važan i zanemaren problem pomnožite da biste utvrdili koliko je problem uopšteno hitan.

Tvrdili smo da neki problemi izgledaju preko 100 puta važnije od drugih, a neki izgledaju 100 puta više zanemareni od drugih.

Pošto se često čini da su najvažnija pitanja najzanemarenija, ovo bi sugerisalo da ćete sveukupno imati preko 10.000 puta više uticaja radeći na nekim pitanjima, a ne na drugim (izuzimajući bilo koje druge faktore).

Ipak, postoje jaki kontraargumenti ponašanju kao da je uticaj ovoliki, o čemu raspravljamo u našem podkastu o serijalu o ključnim idejama. Sve u svemu, mislimo da bi imalo smisla ponašati se kao da su razlike bliže faktoru od 1.000.

Na primer, na osnovu našeg gledišta na globalne prioritete, mislimo da ako se fokusirate na globalno siromaštvo, a ne na tipično socijalno pitanje u bogatoj zemlji, možda ćete imati 10-100 puta veći uticaj, a onda ako se fokusirate na egzistencijalni rizik, možete imati još 10-100 puta veći uticaj.

Možda se razlikujete od nas u tome koja pitanja mislite da su najhitnija, ali držimo da ćete ipak zaključiti da postoje veoma velike razlike.

Šta ovi odnosi znače?

U idealnom svetu, bilo bi mnogo više ljudi koji bi radili na svakom važnom društvenom pitanju. Ali svako od nas ima samo jednu karijeru, i svi ćemo imati daleko veći uticaj ako se usredsredimo na pitanja koja su nama najhitnija za rad.

Ako je moguće imati 100 ili čak 1.000 puta veći uticaj godišnje promenom problema na koje se fokusiramo, to je velika stvar. To bi verovatno bila najveća stvar koju biste mogli da uradite da povećate uticaj svoje karijere.

Ako trenutno nemate mogućnost da napravite veliku promenu u karijeri, možete mnogo da uradite da podržite najhitnija pitanja bez obzira na vaš trenutni posao, kroz donacije, politički angažman i mobilisanje drugih. Ali šta je sa direktnim radom na ovim pitanjima?

Ponekad je relativno lako obraditi nov problem u vašoj postojećoj ulozi. Na primer, ako radite u medijima, možda ćete moći da promenite koja fokus onoga što pokrivate.

Naši čitaoci su ponekad iznenađeni kako se njihove postojeće veštine mogu primeniti na neuobičajene probleme poput usklađivanja veštačke inteligencije.

Brajan Ce je radio u investicionoj banci u Hong Kongu i nije imao iskustvo sa veštačkom inteligencijom. Ali je počeo da uči o VI u svoje slobodno vreme, i koristeći svoje dvojezično iskustvo, počeo je da prevodi materijale kako bi povezao zapadne i kineske istraživače.

On sada vodi nezavisnu konsultantsku firmu koja savetuje organizacije u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi o bezbednosti i upravljanju veštačkom inteligencijom i drugim potencijalno transformativnim tehnologijama – što je uzgred životni put koji smatra mnogo ispunjenijim i uzbudljivijim od bankarstva.

Mnogi ljudi koji rade u vladi imaju značajnu fleksibilnost u pogledu oblasti politike na kojima rade. Na primer, Klina se bavila zdravstvenom politikom, ali nakon što je naučila više o usklađivanju VI, mogla je da se prebaci na rad na dodirnim tačkama VI i zdravlja.

Ali čak i ako se promena čini teška, veliki potencijalni dobici mogu značiti da se lako isplati – čak i ako biste morali da se prekvalifikujete, preuzmete početničku ulogu ili se oprobate u ulozi u kojoj niste sigurni da biste se dobro uklopili ili niste sigurni kako da napredujete po ovom pitanju.

Ljudi koje savetujemo često su u iskušenju se bave problemom za koji misle da je drugorazredni jer im se čini da je lakše naći posao. Ali ako problem najvišeg nivoa može da ima 10 puta veći uticaj, često je vredno potrošiti neko vreme na testiranje da li možete da se uklopite, čak i ako niste sigurni da će uspeti.

To ne umanjuje poteškoće – fokusiranje karijere na nov problem je velika odluka. Naša glavna poruka je da to zaslužuje veoma, veoma ozbiljno razmišljanje — i mnogo više pažnje nego što inače dobija.

Izbor problema i karijere: neki uobičajeni nesporazumi

Detaljnije razmatramo kako se odabir problema uklapa u ostatak vašeg plana karijere i strategije u našem procesu planiranja, ali evo nekoliko brzih pojašnjenja.

Da li treba odmah da izaberem problem?

Ne. Važnost odabira problema znači da je vredno dati sebi vremena da razmislite o svom pogledu na svet i izučite različite probleme. Stavovi ljudi o ovim pitanjima se često razvijaju tokom nekoliko godina, a to je dobro utrošeno vreme.

Na početku vaše karijere (recimo do 30 godina života), često je važnije ulagati u karijerni kapital koji vam može dati više aduta za rad na onim pitanjima koja se ispostave kao najhitnija u budućnosti, kada ste na vrhuncu produktivnosti. U međuvremenu, obično je dovoljno samo da imate širok uvid u vrste pitanja na kojima želite da radite, a kasnije možete suziti vaš fokus.

Jedan važan izuzetak je ako razmišljate o tome da se posvetite određenom pitanju, kao što je specijalizovani doktorat, ili određenoj karijeri, kao što je medicina. U ovom slučaju, savetujemo vam da odmah razmislite više o svom izboru problema.

Ako ste imali dovoljno sreće da ste već rano pronašli obećavajući način za rešavanje velikog problema, svakako počnite odmah.

Ako ste u poznijim godinama svoje karijere, onda su najvažnije odluke sa kojima se suočavate verovatno na koje probleme da se fokusirate i kako da iskoristite svoj postojeći karijerni kapital da biste doprineli rešavanju tih problema.

Hoćete da kažete da svi treba da rade na najbitnijem problemu?

Ne. Ljudi često misle da mi držimo da svi treba da rade na veštačkoj inteligenciji, ali to nije slučaj.

Mislimo da uticaj koji imate na svoju karijeru zavisi od:

1.   Toga koliko su hitni problemi na koje se fokusirate

2.   Obima doprinosa koji vam karijera omogućava da se uhvatite u koštac sa tim problemima

3.   Vaše lične spremnosti za karijeru

Iako mislimo da je prvi faktor često najvažniji, druga dva faktora su takođe veoma bitna. Dakle, čak i ako se slažete sa nama o tome koji problemi su najhitniji, to ne znači da treba da radite samo na onom najbitnijem.

Na primer, jednom smo savetovali nekoga ko je birao između višeg položaja u međunarodnoj razvojnoj politici ili počinjanja od početka u politici novih tehnologija. Činilo se da će moći da doprinesu oko 100 puta više na visokoj poziciji, a takođe su se bolje lično uklapali, pa smo preporučili međunarodni razvoj umesto veštačke inteligencije.

Kao još jedan primer, često podstičemo ljude sa iskustvom u oblasti biologije da rade na pandemijama umesto veštačke inteligencije zbog boljeg uklapanja.

Koordinacija i zašto se širiti po pitanjima

Uzimanje u obzir koordinacije daje nam još više razloga da se proširimo na niz problema.

Na kraju, naši čitaoci pomažu u formiranju zajednice sačinjene od hiljada ljudi koji pokušavaju da se pozabave globalnim problemima, što se u velikoj meri preklapa sa zajednicom efektivnog altruizma. Ova zajednica bi trebalo da radi na „portfoliju“ pitanja iz nekoliko razloga:

1.   Smanjenje prinosa: često postoji nekoliko naročito dobrih, ali vremenski ograničenih prilika u okviru svakog problema svake godine. Važno je imati bar nekoliko ljudi koji rade na svakom pitanju kako bi mogli da ih iskoriste.

2.   Informaciona vrednost: radeći na problemu, saznaćete više o tome koliko je to delotvorno. Iako mislimo da bi većina ljudi trebalo da radi na glavnim pitanjima, manjina bi trebalo da se rasporedi na širok spektar prihvatljivih prioriteta u slučaju da otkriju da je jedan bolji od naše trenutne liste.

3.   Razvoj kapaciteta: iz sličnih razloga, korisno je imati stručnjake za širok spektar pitanja kako bismo mogli da odredimo prioritete daljih napora i kako bismo mogli brže da delamo ako se prioriteti promene.

4.   Uključivanje više ljudi: radeći u jednoj oblasti, možda ćete upoznati ljude koji žele da se uključe u druge oblasti. Ovo se često dešavalo u efektivnom altruizmu u prošlosti.

Sveukupno, možda 50% bi trebalo da se fokusira na glavna pitanja, 30% na sekundarna pitanja, a 20% bi trebalo da bude raspoređeno na možda 30ak drugih obećavajućih ili važnih oblasti.

Evo nekih podataka o tome kako je naša zajednica trenutno raspoređena i kakav bi raspored po našem mišljenju mogao biti idealan. Imamo i članak koji se detaljno bavi temom koordinacije zajednice.

Ako sebe vidite kao deo zajednice koja ima za cilj da se pozabavi društvenim pitanjima, bilo da je to efektivni altruizam ili šire, onda da biste izabrali vaš problem, zapitajte se:

1.   Kako bi se napori zajednice idealno rasporedili na probleme?

2.   Gde su praznine i kako da najbolje “gurnem” raspodelu ka idealu?

3.   Gde je moja komparativna prednost u odnosu na druge članove zajednice?

Isto tako, zajednica u celini može sebi da postavi isto pitanje: kako bi u idealnom slučaju bili alocirani napori sveta i kako ga možemo najbolje usmeriti ka tom idealu?

Dakle, koja su pitanja po našem mišljenju najhitnija?

S obzirom na važnost ovog pitanja, posvećujemo mu nekoliko članaka u serijalu o ključnim idejama.

Prvo, predstavljamo razloge za rad na smanjenju egzistencijalnog rizika i zašto bi ovaj mogao biti najvažniji vek. Zatim dajemo našu rangiranu listu problema.

Takođe smo podržali razvoj oblasti istraživanja globalnih prioriteta, koja pokušava da razloži i odgovori na postavljena pitanja. Na primer, kako da rasporedimo resurse između smanjenja rizika od katastrofe s jedne strane i sprečavanja izvesnije štete s druge strane? Sada postoji institut posvećen ovoj temi na Oksfordu.

Uprkos vitalnom značaju ovog istraživanja, još uvek postoji samo desetine istraživača koji su direktno fokusirani na njega.

Ben Garfinkel je razmišljao o doktoratu iz fizike, ali je mislio da bi bilo teško dati veliki doprinos pošto se toliko izuzetno pametnih ljudi već bavi istraživanjem fizike. Čuo je za istraživanje globalnih prioriteta kroz prezentaciju koji smo održali, a nakon što se oprobao u privremenoj poziciji, odlučio je da promeni polje. Kasnije je razvio važne kritike argumenata za davanje prioriteta VI.

Ovakva vrsta kritike je upravo ono čega želimo da vidimo više. Postoji velika šansa da su naši pogledi na to koji su problemi najhitniji nepotpuni ili na neki način pogrešni. Želimo da ljudi se zalažu za alternative i pronađu probleme o kojima još nismo ni razmišljali.

Dalje čitanje o tome kako da uporedite probleme

Prvo, možete saznati više o važnom, zanemarenom, rešivom okviru:

• Evo popularnog uvoda.

• Evo više tehničke rasprave o kvantitativnoj verziji okvira.

Kao deo našeg procesa planiranja karijere, nudimo članak koji vas vodi kroz sveobuhvatniji proces upoređivanja problema.

Evo još detaljnijeg čitanja:

• Činiti dobro zajedno: koordinirati delatnost kao zajednica

• Bedžamin Tod i Robert Viblin raspravljaju o tome koliko se problemi razlikuju u efikasnosti u našem podkastu o serijalu o ključnim idejama

• Ključna razmatranja i mudra filantropija Nika Bostroma

Moralna vrednost informacija Amande Askel