Ovo je drugi članak u serijalu u kojem objašnjavam svoj stav da bi ovo mogao biti najvažniji vek ikada. /Ovde možete videti pregled celog serijala/.
-
Prvi članak u serijalu se odnosi na naše neobično doba, koje bi moglo biti vreme tranzicije zemaljske civilizacije u stabilnu, galaktičku.
-
Budući članci će razmatrati kako „digitalni ljudi“ i/ili napredna VI mogu biti ključni u ovoj tranziciji.
-
Ovaj članak istražuje naročito važnu dinamiku koja bi mogla da dovede do toga da digitalni ljudi ili napredna VI izazovu eksploziju produktivnosti.
Bavim se jednostavnim pitanjem: Kako bi se svet promenio ako bismo mogli da kopiramo ljude? Držim da bi ovo moglo dovesti do neverovatnog ekonomskog rasta i produktivnosti. Na kraju, objasniću kako bi digitalni ljudi ili napredna VI na sličan način mogli izazvati isto to.
Kada ljudi zamišljaju budućnost, u glavi su im često slike iz filmova naučne fantastike. Ove, pak, naučno-fantastične budućnosti čine se veoma pitomim, naročito u poređenju sa onom koju ja predviđam.
U naučnoj fantastici, budućnost se ističe po:
-
Sjajnim zgradama, napravama i hologramima.
-
Robotima koji rade većinu poslova koje danas obavljaju ljudi.
-
Naprednoj medicini.
-
Uznapredovalom saobraćaju – letećim platformama i kolima, zatim putovanju po svemiru, pa čak i teleportaciji.
Ali suštinski, ljudi u tim svetovima su isti oni koje vidimo i danas. Vidimo iste tipove ličnosti, iste ciljeve, odnose i brige.
Budućnost koju ja zamišljam je mnogo veća, brža, čudnija i ili daleko bolja ili daleko gora od sadašnjice. Takođe, ona je možda mnogo skorija nego budućnosti u naučnoj fantastici (1): mislim da nas u nju konkretne, po svemu sudeći dostižne tehnologije, mogu uvesti brzo.
Te tehnologije bi mogle biti „digitalni ljudi“ ili određeni oblici napredne VI – obema ću posvetiti više pažnje u budućim člancima.
Za sad, hoću da se usredsredim na samo jednu stvar koje bi ove vrste tehnologija omogućile: trenutno stvaranje kopija ljudi (ili entiteta sa sličnim sposobnostima). Ekonomska teorija – i istorija – pokazuju da bi ova mogućnost sama po sebi mogla dovesti do nezabeleženih (u istoriji ili naučnoj fantastici) nivoa ekonomskog rasta i produktivnosti. Ovo bi funkcionisalo kao samopojačavajuća povratna petlja u kojoj inovacija dovodi do povećanja produktivnosti, koja onda vodi do još „kopija“ ljudi, koji zauzvrat dovode do još inovacija i dodatno povećavaju produktivnost, koja zauzvrat…
U ovom članku, umesto da direktno razmatram digitalne ljude ili naprednu VI, zadržaću se na nečem relativno jednostavnom i razmatrati jednu drugu hipotetičku tehnologiju: „Duplikator“ iz Kalvina i Hobsa, koji prosto kopira ljude.
Kako „Duplikator“ funkcioniše
„Duplikator“ je prikazan u ovom stripu. Njegova ključna odlika je stvaranje verne kopije osobe u jednom trenu: Kalvin ulazi, zatim dva identična Kalvina izlaze.
Ovo je značajno drugačije od uobičajene (i realnije) verzije „kloniranja“, u kojoj klon osobe ima istu DNK, ali mora da počne kao beba i tek kroz mnogo godina postaje odrasla osoba (2).
Kako bih ovo malo razradio pretpostaviću:
-
„Duplikator“ omogućava da svaka osoba brzo napravi kopiju sebe. Ta kopija započinje sa istim stanjem i mentalnim sklopom ili prethodnim stanjem i mentalnim sklopom (Na primer, mogao bih da napravim kopiju „Holdena iz 1. Januara 2015“) (3). Za razliku od mnogih filmova naučne fantastike, kopije funkcionišu normalno (nisu zle, bezdušne, niti propadaju i slično).
-
Da se „Duplikator“ može koristiti da se napravi neograničen broj kopija, pri čemu svaka ima nekakvu primetnu cenu proizvodnje (nisu sasvim besplatne) (4).
Uticaj na produktivnost
Čini se da se mnogo toga u današnjoj ekonomiji vrti oko iskorišćavanja „oskudnog ljudskog kapitala“. Tačnije:
-
Pojedinci su „traženi“ ili su „u oskudici“. Ekstremni primeri bi bili Barak Obama, Sundar Pičaj, Bijonse Nouls i Dženifer Dudna (5). Ovi ljudi poseduju neku kombinaciju veština, iskustva, znanja, odnosa, ugleda, itd. koji čine da drugi teško mogu da rade isto što i oni. (Manje ekstremni primer bi bio bilo ko ko ima važnu ulogu u nekoj organizaciji, koga je teško zameniti i ko je često dobro plaćen.)
-
Ovi ljudi su često prezauzeti, potražnja za njihovim vremenom je daleko veća nego što oni mogu da ispune. Čitave armije ljudi su posvećene uštedi njihovog vremena i rade po njihovom rasporedu.
„Duplikator“ bi otklonio ovo usko grlo. Na primer:
-
Kopije Sundara Pičaja bi mogle raditi na svim nivoima Gugla, sposobne da lako komuniciraju sa izvršnim direktorom i donose odluke koje bi i on donosio. Mogli bi i da pokreću nove kompanije.
-
Kopije predsednika SAD bi mogle da se lično susretnu sa bilo kojim glasačem koji bi želeo da popriča sa predsednikom. Isto bi mogli da učine i članovi kongresa, imenovani na razne pozicije ili savetnici sa kojima predsednik nije imao vremena da se sretne. Mogli bi da duboko razmotre ključna domaća i internacionalna pitanja i izveste „originalnog“ predsednika.
-
Kopije Bijonse bi mogle da naprave onoliko albuma koliko bi tržište moglo da izdrži. Mogle bi da izuče različite muzičke žanrove i specijalizuju se za njih. Mogle bi čak i da probaju da žive drugačiji život da steknu druga životna iskustva, što bi moglo da utiče na različite albume koji bi svi ipak delili lične estetske afinitete i kreativnost Bijonse. Verovatno bi bila bar jedna Bijonse čiju bi muziku ljudi smatrali boljom od „originalne“; ta bi verovatno mogla da se dalje kopira.
-
Kopije Dženifer Dudne bi mogle da istraže bilo koje ideje i izvrše eksperimente koje original nije imao vremena da ispita, kao i da istraži polja u kojima nije mogla da se specijalizuje. Mogle bi postojati kopije Dženifer Dudne u fizici, hemiji, kompjuterskoj nauci, kao i u biologiji, koje bi sarađivale sa mnogo drugih kopija Dženifer Dudne.
(Mogućnost stvaranje kopija za privremene potrebe – i njihovo funkcionisanje u različitim brzinama – moglo bi dodatno povećati efikasnost, što ću razmatrati u sledećem članku o digitalnim ljudima.)
Eksplozivan Rast
U redu, „Duplikator“ bio učinio ekonomiju produktivnijom – ali koliko produktivnijom?
Kako bih odgovorio na ovo pitanje, prvo ću ukratko rezimirati viđenje po kojem je „rast populacije usko grlo ekonomskog rasta.“
Preporučujem da ovo gledište istražite više na sledećim, fascinantnim veb-stranicama:
„Godina kada je singularitet ukinut“ (Slate Star Codex – razumno pristupačan ukoliko imate osnovno poznavanje ekonomskog rasta)
„Modeliranje ljudske putanje“ (Dejvid Rudman iz Open Philanthrophy – prilično pristupačan blog koji je veza sa gustim tehničkim izveštajem)
„Da li bi napredna VI mogla da izazove eksplozivni ekonomski rast?“ (Tom Dejvidson iz Open Philanthropy – pristupačan blog članak koji je veza sa gustim tehničkim izveštajem) Ovo je moj grub rezime.
Prema standardnim ekonomskim modelima, ukupna veličina ekonomije (njen totalni proizvod, tj. koliko „stvari“ ona proizvodi) zavisi od:
-
Ukupne količine „rada“ (ljudi koji rade posao) u ekonomiji;
-
Količine „kapitala“ (npr. mašine i izvori energije – u osnovi bilo šta što nije sam rad.) u ekonomiji;
-
Stepena produktivnosti, tj. koliko se toga proizvede datom količinom radne snage i kapitala. (Ovo se nekad naziva „tehnologijom.“)
To jest, ekonomija je u porastu kad (a) ima više radne snage, (b) ima više kapitala (tj. sve što nije rad), ili (c) produktivnost („proizvod po jedinici rada/kapitala“) skoči.
Ukupna populacija (broj ljudi) utiče kako na rad, tako i na produktivnost, jer ljudi mogu imati ideje koje povećavaju produktivnost.
Jedan način na koji bi se stvari teoretski mogle odigrati u ekonomiji bio bi:
Ekonomija počinje sa izvesnom količinom resursa (kapital) koja podržava određeni broj ljudi (populacija).
Hvala Mariji Gutijeres Rohas za ove grafičke prikaze.
Ova grupa ljudi dođe do novih ideja i inovacija.
Ovo vodi do izvesnog povećanja produktivnosti, što znači da je povećana totalna ekonomska proizvodnja (6).
Ovo znači da ljudi mogu da priušte da imaju više dece. To se i dešava i populacija doživljava brži rast.
Zbog tog rasta populacije, u ekonomiji se brže pojavljuju nove ideje i inovacije (jer više ljudi znači više ideja) (7).
Ovo vodi do još većeg ekonomskog proizvoda i još bržeg rasta populacije, u petlji koja se sama pojačava: više ideja – više proizvoda – više ljudi – više ideja.
Kada ovu samopojačavajuću petlju uključite u ekonomske modele rasta (8), oni predviđaju da će (prema mogućim pretpostavkama) svetska ekonomija doživeti ubrzan porast (9). „Ubrzan rast“ je prilično „eksplozivna“ dinamika po kojoj se mala ekonomija može vrtoglavom brzinom transformisati u veliku.
Podaci o svetskoj ekonomiji u poslednjih 5000 godina se prilično dobro uklapaju u šablon rasta koji ovi modeli predviđaju (videti „Modeliranje ljudske putanje“, mada o ovoj temi stoji otvorena debata; O tome kako bi ta debata mogla da utiče na moje zaključke izlažem ovde). Ipak, kroz poslednjih nekoliko stotina godina, rast se nije ubrzao; Održao se „konstantno“ (manje eksplozivna dinamika) na današnjem nivou.
Zašto se ubrzan rast pretvorio u konstantan rast?
Ova promena se poklopila sa demografskom tranzicijom. U demografskoj tranziciji prestalo je da važi da veći proizvod vodi do više dece. Umesto toga, veći proizvod je samo vodio do bogatijih ljudi, a ljudi su zapravo imali manje dece kako su postajali bogati. Ovo je prekinulo samopojačavajuću petlju koja se opisuje iznad.
Demografska tranzicija
Odgajanje dece je ogromna investicija (ne samo „kapitala“ već i vremena i energije), a deci treba dugo da sazre. Promenom onoga šta je potrebno za rast populacije, „Duplikator“ bi mogao ponovo da uspostavi samopojačavajuću petlju.
| Period | Samopojačavajuća petlja? | Šablon rasta |
|---|---|---|
| Pre demografske tranzicije | Da: više ideja – više proizvoda – više ljudi – više ideja – | Ubrzan rast (ekonomija se vrtoglavo transformiše od male u veliku) |
| Posle demografske tranzicije | Ne: više ideja – više proizvoda – bogatiji ljudi | Konstantan rast (manje eksplozivan) |
| Sa „Duplikatorom“ | Da: više ideja – više proizvoda – više ljudi – više ideja – | Ubrzan rast |
Ovaj grafikon iz „Da li bi napredna VI mogla da izazove eksplozivni ekonomski rast?“ pokazuje kako bi narednih nekoliko decenija mogle da izgledaju drugačije uz stabilan eksponencijalan rast u odnosu na eksplozivan rast:
Za detaljnije (ali uprošćene) primere brojeva koji demonstriraju eksplozivan rast videti fusnotu (10).
Kada bismo hteli da nagađamo do čega bi „Duplikator“ mogao da dovede u stvarnosti, mogli bismo da zamislimo da će nas vratiti u ubrzan ekonomski rast kakav je svet ranije doživeo, što u načelu ukazuje (na osnovu „Modeliranje ljudske putanje“) na to da će ekonomija beskonačno porasti nekad u sledećem veku (11).
Naravno, to ne može da se desi – u nekoj tački bi ekonomija bila ograničena osnovnim prirodnim resursima, kao što su broj atoma ili količina energije u galaksiji. Međutim, između našeg trenutnog stanja i stanja u kojem nam ponestaje prostora/atoma/energije/nečega, mogli bismo videti stepene ekonomskog rasta daleko veće nego bilo kakve druge u istoriji.
U poslednjih 100 godina, ekonomija se udvostručavala svakih nekoliko decenija. Sa „Duplikatorom”, mogla bi se udvostručiti svake godine ili meseca na putu ka svojim ograničenjima.
U zavisnosti od toga kako se stvari razviju, takva produktivnost bi mogla dovesti do kraja oskudice i materijalnih potreba ili do distopijske trke između različitih ljudi koji pokušavaju da naprave što više kopija sebe u nadi da će tako preuzeti društvo. (ili razni među-slučajevi)
Zaključak
Mislim da bi „Duplikator” bio moćnija tehnologija od varp pogona, trikordera, laserskih oružja (12), pa čak i teleportera. Umovi su izvor inovacija koji mogu dovesti do svih tih drugih stvari. Imati mogućnost da ih jeftino dupliramo bila bi izvanredna situacija.
Još moćnija tehnologija, koju je teže pojmiti, bili bi digitalni ljudi, npr. sposobnost da pokrećemo digitalne simulacije ljudi (13) na kompjuteru. Ti simulirani ljudi bi se mogli kopirati kao u „Duplikatoru”, mogli bi se ubrzati, usporiti i resetovati u virtuelnim okruženjima koja su potpuno kontrolisana.
Mislim da je ta vrsta tehnologije verovatno moguća i očekujem da svet u kojem ona postoji bude još neobičniji nego svet sa „Duplikatorom”. O ovome će biti više reči u narednom članku.