Digitalni ljudi bili bi još veća stvar (uvod)

Ovo je treći članak u serijalu u kojem objašnjavam svoj stav da bi ovo mogao biti najvažniji vek ikada. /Ovde možete videti pregled celog serijala/.

• /Prvi članak/ u serijalu odnosi se na naše neobično doba, koje bi moglo biti vreme tranzicije zemaljske civilizacije u stabilnu, galaktičku.

• Ovaj članak razmatra “digitalne ljude”, kategoriju tehnologije koja bi mogla biti ključ za ovu tranziciju (i imala bi još veći uticaj nego hipotetički /“Duplikator”/ kojeg smo razmatrali u prethodnom članku).

• Mnoge od ideja koje se ovde razrađuju već postoje u naučnoj fantastici ili spekulativnoj dokumentarnoj literaturi, ali ne znam za članak koji (kompaktno) izlaže osnovnu ideju digitalnih ljudi niti ključne razloge zbog kojih bi svet digitalnih ljudi bio toliko drugačiji od današnjeg.

• Ideja digitalnih ljudi daje konkretan način da zamislimo kako bi prava tehnologija (za koju verujem da je gotovo sigurno moguća) mogla radikalno da izmeni svet i to tako da “čovečanstvo kakvo danas poznajemo” prestane da bude dominantna sila.

• Važno je da zadržite ovu sliku u svesti jer ću tvrditi da bi napredak na polju VI u ovom veku mogao brzo dovesti do pojave digitalnih ljudi ili tehnologije sličnog značaja. Transformativni potencijal tehnologije poput digitalnih ljudi zajedno sa brzinom kojim bi VI mogla da nas dovede do nje, sačinjava moj argument da bi vek u kome živimo mogao biti najvažniji ikada.

Uvod

U /prošlom članku/ pisao sam:

Ovaj članak je o digitalnim ljudima, jednom primeru (1) tehnologije koja bi mogla da nas uvede u izuzetno veliku, brzu i neobičnu budućnost.

Kako biste stekli ideju o digitalnim ljudima, zamislite kompjutersku simulaciju neke konkretne osobe u virtuelnom okruženju. Na primer, simulaciju vas koja reaguje na sve “virtuelne događaje” – virtuelnu glad, virtuelno vreme, virtuelni kompjuter sa e-sandučetom – baš kako biste i vi. (Kao Matriks? Vidi fusnotu (2). Ovo objašnjavam podrobnije u pratećem /članku o često postavljanim pitanjima/.

Centralni slučaj na koji ću se usredsrediti je onaj u kojem su digitalni ljudi baš kao mi, možda stvoreni putem digitalizacije uma (simulacije ljudskog mozga). Međutim, mogli bismo da zamislimo entitete koji se od nas razlikuju po mnogo čemu, a ipak se mogu smatrati naslednicima čovečanstva; među njima su i digitalni ljudi. (Više o mom izboru da ih ovako nazovem u /članku o često postavljenim pitanjima/)

Popularna kultura se u ovim temama fokusira na ideju digitalne besmrtnosti: ljudi izbegavaju smrt tako što preuzimaju digitalni oblik koji može da ima rezervnu kopiju, kao što to često radimo sa našim podacima. Ali ja smatram da je ovo sitnica u poređenju sa drugim potencijalnim uticajima digitalnih ljudi, a naročito:

• Produktivnost. Digitalne ljude bismo mogli kopirati, baš kao što možemo kopirati bilo koji softver danas. Mogli bismo ih pokrenuti tako da funkcionišu daleko brže nego ljudi. Zbog ovoga, digitalni ljudi bi mogli imati uticaj uporediv sa uticajem “Duplikatora”, ali još i više: nivoi ekonomskog rasta i produktivnosti bez presedana (u istoriji ili u filmovima naučne fantastike).

• Društvene nauke. Danas vidimo mnogo pomaka na polju razumevanja naučnih zakona i razvitka novih tehnologija, ali mnogo manje napretka na polju razumevanja ljudske prirode i ponašanja. Digitalni ljudi bi iz korena izmenili ovu dinamiku: ljudi bi mogli da prave kopije sebe (uključujući i ubrzane, privremene kopije)da bi istražili kako različiti izbori, životni stilovi i okruženja utiču na njih. Upoređivanje kopija bi donelo saznanja kakva sadašnje društvene nauke retko mogu.

• Kontrola okruženja. Digitalni ljudi bi iskusili šta god onaj koji kontroliše njihovo virtuelno okruženje želi. Ako pretpostavimo da su digitalni ljudi istinski samosvesni (pretpostavka koja se razmatra ovde), ovo bi mogla biti veoma dobra stvar (bilo bi moguće da digitalni ljudi budu lišeni bolesti, siromaštva, nasilja) ili loša stvar (ako ljudska prava nisu zaštićena, digitalni ljudi bi mogli biti podvrgnuti zastrašujućem nivou kontrole).

• Kolonizacija svemira. Populacija digitalnih ljudi bi mogla postati neverovatno velika, a kompjuteri koji ih pokreću mogli bi biti rasprostranjeni po galaksiji a i šire. Digitalni ljudi bi mogli da postoje bilo gde gde kompjuteri mogu da ih pokrenu – svemirska naselja za digitalne ljude bila bi jednostavnija nego ona za biološke ljude.

• Učvršćivanje. U današnjem svetu naviknuti smo na ideju da je budućnost nepredvidiva i da se ne može kontrolisati. Politički režimi, ideologije, kulture – dolaze i prolaze (i evoluiraju). Međutim, zajednica, grad ili nacija digitalnih ljudi bi mogla biti daleko stabilnija.

• Digitalni ljudi ne moraju stariti i umirati.

• Ko god da postavi “virtuelno okruženje” u kojem obitava zajednica digitalnih ljudi, ta osoba bi mogla imati dalekosežnu kontrolu nad tim kakva će ta zajednica biti. Na primer, mogla bi ugraditi softver koji resetuje zajednicu (kako virtuelno okruženje, tako i ljude u njemu) prema ranijem stanju ukoliko se neke stvari promene – na primer u zavisnosti od toga ko ima vlast ili koja religija je dominantna.

• Ova misao je za mene uznemirujuća , jer nagoveštava dugotrajni autoritarizam, mada bi moglo da omogući i trajnu zaštitu određenih ljudskih prava.

Mislim da bi ovi uticaji (razrađeni u nastavku) mogli biti veoma dobra ili veoma loša stvar. Način na koji tehnologija digitalnih ljudi započne prve godine, mogla bi nepovratno da pretegne na jednu stranu.

Smatram da bi slične posledice sledile iz bilo koje tehnologije koja dozvoljava (a) ekstremnu kontrolu našeg iskustva i okruženja; (b) umnožavanje ljudskih umova. To znači da postoji potencijalno mnogo načina da budućnost bude onako otkačena, kako je ovde skiciram. Usredsredio sam se na digitalne ljude jer nam to pruža mogućnost da lako zamislimo posledice (a) i (b): U suštini radi se o prebacivanju najvažnijeg elementa našeg sveta (ljudskog uma) u domen (softver), gde smo naviknuti na izuzetno visok stepen kontrole, da bismo dobili ponašanje koje želimo.

Ovaj članak je u mnogome inspirisan neobičnom i fascinantnom knjigom Age of Em. Ona nastoji da opiše hipotetički svet digitalnih ljudi (konkretno, digitalizaciju uma) do detalja, ali (za razliku od naučne fantastike) njena svrha nije puka zabava već ona pokušava da predvidi budućnost. Nalazim da je na mnogo mesta isuviše konkretna i, u celini uzev, ne mislim da će svet koji opisuje imati mnogo sličnosti sa pravim svetom ispunjenim digitalnim ljudima. Ipak, određeni delovi dobro pokazuju koliko bi moćna i revolucionarna tehnologija digitalnih ljudi bila.

Ispod ću:

• Opisati osnovnu ideju digitalnih ljudi i usmeriti vas ka Često Postavljanim Pitanjima.

• Razmotriti potencijalne implikacije digitalnih ljudi, što se navodi iznad.

Ovaj članak bi razni ljudi možda hteli da čitaju različitim redosledom. Ovo je pregled članka i kao propratnog članka o često postavljanim pitanjima:

Obični ljudi

Digitalni ljudi

Moguće danas (više)

Verovatno moguće u budućnosti (više)

Može da interaguje sa pravim svetom, obavlja većinu poslova (više)

Svesni i treba da imaju ljudska prava (više)

Lako se umnožavaju npr. “Duplikatorom” (više)

Mogu se ubrzati (više)

Moguće je napraviti “privremene kopije” koje brzo žive i rade a penziju provode sporo (više)

Produktivnost i društvene nauke: mogle bi da dovedu do neprevaziđenog ekonomskog rasta, produktivnosti i znanja o ljudskoj prirodi i ponašanju (više)

Kontrola okruženja: njihova iskustva se mogu menjati na razne načine (više)

Učvršćivanje: mogli bi da žive u izuzetno stabilnim civilizacijama bez starenja i smrti, pri čemu bi “digitalni reseti” sprečavali određene promene (više)

Kolonizacija svemira: mogu da žive lagodno bilo gde gde se kompjuteri mogu pokrenuti, pa su pogodni za kolonizaciju galaksije (više)

Dobri ili loši? (više)

Izvan domašaja ovog članka

Mogli bi biti vrlo dobri ili jako loši

Premise

Ovaj članak se fokusira na to kako bi digitalni ljudi mogli promeniti svet. Uglavnom ću pretpostavljati da su digitalni ljudi baš kao mi, osim što se mogu lako kopirati, pokretati brzo, i ugrađivati u virtuelna okruženja. Konkretno, pretpostaviću da su digitalni ljudi svesni, imaju ljudska prava i mogu da rade većinu stvari koje rade ljudi, uključujući interakciju sa pravim svetom.

Predosećam da će mnogi čitaoci imati poteškoća da se bave ovim dok ne vide odgovore na još neka osnovna pitanja o digitalnim ljudima. Stoga, predlažem čitaocima da istraže sva pitanja koja zvuče korisno u /članku o često postavljanim pitanjima/ ili ga prosto pročitaju celog. Ako čitate e-knjigu ili konsolidovanu PDF verziju ovog serijala, članak o često postavljanim pitanjima će pratiti ovaj pasus, a zatim će ići ostatak članka. Verovatno ima smisla preleteti sadržaj tog članka i nastaviti, u zavisnosti od toga da li i jedno pitanje deluje zanimljivo ili važno.