Ovako ne može dalje - Efektivni altruizam

Ovaj članak počinje da dokazuje da živimo u izuzetnom veku, ne samo u izuzetnoj epohi. Prethodni članci u /ovom serijalu/ govorili su o čudna budućnost koja bi mogla biti pred nama (možda za 100 godina, možda 100.000).

Rezime ovog članka:

• Navikli smo da svetska ekonomija raste nekoliko procenata godišnje. To je bio slučaj tokom mnogih generacija.

• Međutim, ovo je veoma neobična situacija. Sagledavsi celu istoriju,

vidimo da se rast ubrzao; da je blizu svog istorijskog vrhunca; i da ne može da dugo nastavi da se ovoliko ubrzava (nema dovoljno atoma u galaksiji da izdrže ovu brzinu rasta još 10.000 godina).

• Svet ne može samo da nastavi da raste ovom brzinom u nedogled. Mi bi trebalo da budemo spremni na druge mogućnosti: stagnaciju (rast usporava ili se završava), eksplozija (rast se još više ubrzava, pre nego što dostigne svoje granice), i kolaps (neke katastrofe dovode do nivoa ekonomije).

Vremena u kojima živimo su neobična i nestabilna. Ne treba da se čudimo ako se desi nešto otkačeno, poput eksplozije u ekonomskom i naučnom napretku, koja vodi ka /tehnološkoj zrelosti/. U stvari, takva eksplozija bi verovatno bila u skladu sa današnjim trendom.

Dokle sećanje bilo kog od nas seže, svetska ekonomija je u proseku rasla (1) nekoliko procenata godišnje. Neke godine beleže veći ili manji rast nego druge godine, ali rast je prilično stabilan u načelu. (2) Ovo ću nazvati Uobičajenim svetom.

Uobičajeni svet se stalno menja i promena je primetna, ali nije nezadrživa i nije je nemoguće pratiti. Postoji stalan tok novih prilika i novih izazova, ali ako želite da odvojite nekoliko dodatnih godina da im se prilagodite dok uglavnom radite stvari na način na koji ste ih radili ranije, obično (lično) možete da se snađete. Što se tiče svakodnevnog života, 2019. je bila prilično slična 2018., primetno, ali ne mnogo drugačija od 2010., i veoma, ali ne i ludo različita od 1980. (3)

Ako vam ovo zvuči ispravno i navikli ste na to, i ako zamišljate da je budućnost takva, onda živite u Uobičajenom svetu. Kada razmišljate o prošlosti i budućnosti, verovatno razmišljate o nečemu poput ovoga.

Ja živim sa drugačijim pogledom na svet. Po meni, njegova prošlost je turbulentnija, a budućnost neizvesnija. Nazvaću ovo “Ovako ne može dalje” pogled na svet. Evo moje verzije grafikona:

Koji grafikon je pravi? Pa, oni koriste potpuno iste istorijske podatke – samo što grafikon “Uobičajeni svet” počinje 1950. godine, dok “Ovako ne može dalje” seže unazad sve do 5000. godine pre nove ere. “Ovako ne može dalje“ je cela priča; “Uobičajeni svet“ je mali deo nje.

Rast od nekoliko procenata godišnje je ono na šta smo svi navikli. Ali u punom istorijskom kontekstu, rast od nekoliko procenata godišnje je sulud. (To je deo gde plava linija ide skoro vertikalno.)

Ovaj rast je trajao duže nego što iko od nas može da se seti, ali to nije baš dugo u celoj slici – samo nekoliko stotina godina, od hiljada godina ljudske civilizacije. To je ogromno ubrzanje, i ne može još dugo da traje. (Razradiću „ne može još dugo da traje“ u nastavku.)

Prvi grafikon ukazuje na pravilnost i predvidljivost. Drugi sugeriše nestabilnost i dramatično različite moguće budućnosti.

Jedna moguća budućnost je stagnacija: dostići ćemo “maksimalnu veličinu“ ekonomije i rast će se u suštini zaustaviti. Svi ćemo se brinuti o tome kako da podelimo resurse koje imamo, a dani rastućeg kolača i dinamične ekonomije biće zauvek završeni.

Druga mogućnost je eksplozija: rast će se dalje ubrzavati, do tačke u kojoj se svetska ekonomija udvostručuje svake godine, nedelje ili čak sata. Tehnologija slična duplikatoru (kao što su digitalni ljudi ili, kao što ću govoriti u budućim člancima, napredna VI) mogla bi podstaći ovakav rast. Ako se to dogodi, sve će se promeniti mnogo brže nego što ljudi to mogu da obrade.

Još jedna mogućnost je kolaps: globalna katastrofa će baciti civilizaciju na kolena ili potpuno izbrisati čovečanstvo i nikada više nećemo dostići današnji nivo rasta.

Ili će se možda dogoditi nešto drugo.

Zašto ovo ne može da se nastavi?

Dobra polazna tačka bi bila ova analiza iz Prevazilaženja predrasuda, čiju ću skraćenu verziju dati ovde:

• Recimo da svetska ekonomija trenutno postaje 2% veća svake godine. (4) To znači da bi se privreda udvostručila svakih 35 godina. (5)

• Ako ovo potraje, onda bi za 8200 godina ekonomija bila oko 3*(10^70) puta veća od sadašnje.

• Verovatno ima manje od 10^70 atoma u našoj galaksiji, (6) koju ne bismo mogli da napustimo u vremenskom okviru od 8200 godina. (7)

• Dakle, kada bi ekonomija bila 3*(10^70) puta veća od današnje i mogla da koristi samo 1070 (ili manje) atoma, morali bismo da održavamo više ekonomija velikih kao što je današnja cela svetska ekonomija po atomu.

8200 godina možda zvuči kao dug vremenski period, ali to je mali delić vremena ukupnog ljudskog postojanja. U stvari, to je manje vremena nego što ljudska civilizacija (zasnovana na poljoprivredi) postoji.

Da li je moguće zamisliti da bismo mogli da razvijemo tehnologiju koja podržava civilizaciju jednaku više današnjih po dostupnom atomu? Naravno – ali ovo bi zahtevalo radikalan stepen transformacije naših života i društava, daleko iznad onih promena koje smo videli tokom ljudske istorije do danas. I ne bih se baš kladio da će se tako stvari odvijati u narednih nekoliko hiljada godina. (Za ljude koji još uvek nisu ubeđeni, proširio sam ovaj argument u /drugom članku/.)

Mnogo je verovatnije da će nam “ponestati“ novih naučnih otkrića, tehnoloških inovacija, i resursa, i da će režim “bogaćenja za nekoliko procenata godišnje“ doći kraju. Uostalom, ovaj režim je star samo par stotina godina.

(Ovaj članak predstavlja sličnu analizu koja se bavi energijom, a ne ekonomijom. Predviđa se da granice rasta dolaze još ranije. Pretpostavlja se godišnji rast potrošnje energije od 2,3% (manje od istorijske stope za SAD od 1600-ih) i procenjuje se da bi smo potrošili onoliko energije koliko proizvode sve zvezde u našoj galaksiji u roku od 2500 godina.) (8)

Eksplozija i kolaps

Dakle, jedna moguća budućnost je stagnacija: rast se postepeno usporava tokom vremena i na kraju završavamo u ekonomiji bez rasta. Ali ne mislim da je to najverovatnija budućnost.

Gornji grafikon ne pokazuje usporavanje rasta – pokazuje da se dramatično ubrzava. Šta bismo mogli da očekujemo kada bismo to isto ubrzanje jednostavno projektovali u budućnost?

Modeliranje ljudske putanje (Dejvida Rudmana iz Open Philanthropy) pokušava da odgovori upravo na ovo pitanje, “uklapanjem krive” u obrazac prošlog ekonomskog rasta. (9) Njegova ekstrapolacija implicira beskonačan rast u ovom veku. Beskonačni rast je matematička apstrakcija, ali ga možete shvatiti ovako: „Videćemo najbrži mogući rast pre nego što dostignemo granice.“

U članku /o Duplikatoru/ sumiram širu raspravu o ovoj mogućnosti. Rezultat je da bi eksplozija rasta mogla biti moguća, ako bismo imali tehnologiju za „kopiranje“ ljudskih umova – ili nešto drugo što ispunjava istu efektivnu svrhu, kao što su /digitalni ljudi/ ili dovoljno napredna VI.

U eksploziji rasta, godišnja stopa rasta bi mogla da dostigne 100% (svetska ekonomija se udvostručuje svake godine) – što bi moglo da potraje najviše oko 250 godina pre nego što dođemo do ograničenja o kojima smo gore govorili. (10) Ili bismo mogli da doživimo još brži rast – svetska ekonomija bi mogla da se udvostručuje svaka dva meseca (što bismo mogli da izdržimo najviše 20 godina pre nego što dostignemo granice) (11), ili brže. To bi bilo čudno iskustvo: zaslepljujuće brz rast, možda podstaknut veštačkom inteligencijom čiji porizvodi napora prevazilaze ono što mi ljudi možemo zaista pratiti, brzo se približavajući granicama mogućeg, u kom trenutku bi rast morao da uspori.

Pored stagnacije ili eksplozivnog rasta, postoji i treća mogućnost: kolaps. Globalna katastrofa mogla bi da surva civilizaciju do stanja u kojem više nikada neće dostići današnji nivo rasta. Izumiranje ljudi bilo bi ekstremna verzija takvog kolapsa. Grafikoni ne sugerišu ovakvu budućnost, ali znamo da je ona moguća.

Kao što Tobi Ord tvrdi u Provaliji, asteroidi i drugi „prirodni“ rizici verovatno neće dovesti do toga, ali postoji nekoliko rizika koji se čine ozbiljnim i veoma teškim za kvantifikaciju: klimatske promene, nuklearni rat (posebno nuklearna zima), pandemije (naročito ako napredak u biologiji dovede do gadnog biološkog oružja) i rizike od napredne veštačke inteligencije.

Imajući na umu ove tri mogućnosti (stagnacija, eksplozija i kolaps):

Živimo u jednom od (dva) veka sa najbržim rastom u čitavoj dosadašnjoj istoriji. (20. i 21.)
Čini se verovatno da će ovo biti barem jedan od ~80 vekova najbržeg rasta ikada. (12)
Ako se pojavi prava tehnologija i podstakne eksplozivan rast, to bi mogao biti vek broj 1 sa najbržim rastom svih vremena – po mnogo čemu.
Ako stvari krenu dovoljno loše, to bi mogao biti naš poslednji vek.

Dakle, čini se da je ovo prilično izvanredan vek, sa šansom da bude i najznačajniji. Ovo je sve zasnovano na prilično osnovnim zapažanjima, a ne na detaljnom rasuđivanju o VI (do čega ću doći u budućim člancima).

Naučni i tehnološki napredak

Teško je napraviti jednostavan grafikon o tome koliko brzo nauka i tehnologija napreduju, kao što je to slučaj za grafikon za ekonomski rast. Ali mislim da bi, kada bismo to mogli, to predstavljalo vrlo sličnu sliku kao grafikon ekonomskog rasta.

Preporučujem zabavnu knjigu Asimova, Hronologija nauke i otkrića. Ona pokriva najvažnije pronalaske i otkrića u ljudskoj istoriji, hronološkim redom. Prvih nekoliko unosa uključuje “kameno oruđe“, “vatru“, “religiju“ i “umetnost“; poslednje stranice uključuju “Halejevu kometu“ i “toplu superprovodljivost“.

Zanimljiva činjenica u vezi sa ovom knjigom je da se 553 od njenih 654 stranice dešavaju nakon 1500. godine – iako počinje 4 miliona godina pre nove ere. Predviđam da će i druge knjige ovog tipa pokazati sličan obrazac (13), i verujem da je, u stvari, bilo više naučnog i tehnološkog napretka u poslednjih ~500 godina nego u prethodnih nekoliko miliona. (14)

U /prethodnom članku/, tvrdio sam da se čini da su najznačajniji događaji u istoriji grupisani oko vremena u kome živimo, ilustrovano ovom vremenskom linijom. To se odnosilo na vremenske okvire od milijardi godina. Međutim, ako se usredsredimo na hiljade godina, videćemo nešto slično: najveći naučni i tehnološki napredak su grupirani veoma blizu današnjici. Da bismo ovo ilustrovali, evo vremenske linije fokusirane na transport i energiju (mislim da sam mogao da izaberem bilo koju kategoriju i dođem do slične slike).

Kao i kod ekonomskog rasta, stopa naučnog i tehnološkog napretka je izuzetno brza u poređenju sa većim delom istorije. Kao i sa ekonomskim rastom, verovatno u nekom trenutku postoje ograničenja u tome koliko napredna tehnologija može postati. I kao i sa ekonomskim rastom, odavde bi naučni i tehnološki napredak mogao da:

Stagnira, kako su neki zabrinuti da se dešava.
Eksplodira, ako bi se razvila neka tehnologija koja je dramatično povećala broj „umova“ (ljudi, ili /digitalni ljudi/, ili napredna VI) koji pospešuju naučni i tehnološki razvoj. (15)
Kolabira usled neke globalne katastrofe.

Zanemarene mogućnosti

Mislim da bi trebalo da postoje neki ljudi na svetu koji žive u mentalitetu “uobičajenog sveta” i razmišljaju o tome kako da učine svet boljim ako pretpostavimo u suštini stabilnu, redovnu stopu ekonomskog rasta u doglednoj budućnosti.

A neki ljudi bi trebalo da usvoje “Ovako ne može dalje” mentalitet, razmišljajući o posledicama stagnacije, eksplozije ili kolapsa – i da li bi naše akcije mogle da promene šta će se od toga desiti.

Ali danas se čini da su stvari daleko van ravnoteže, sa skoro svim vestima i analizama koje uzimaju “uobičajeni svet” okvir.

Jedna metafora za moj mentalitet je da se osećam kao da je svet skup ljudi u avionu koji juri niz pistu:

Idemo mnogo brže nego što je normalno, a nema dovoljno piste da bi se to nastavilo još dugo … i ubrzavamo.

I svaki put kada čitam komentare o tome šta se dešava u svetu, ljudi raspravljaju o tome kako da namaste pojase što je udobnije s obzirom da je nošenje pojasa deo života, ili govore kako su najbolji trenuci u životu sedeti sa porodicom i gledati bele linije koje zvižde ili se svađaju oko toga čija je greška to što se čuje bučanje u pozadini zbog kojeg je teško da se čuju.

Da sam u ovoj situaciji i da ne znam šta je sledeće (poletanje), možda ne bih pogodio šta je sledi, ali nadam se da bih barem pomislio: „Ova situacija deluje nekako ludo i neobično, i privremeno. Ili ćemo još više ubrzati, ili ćemo se zaustaviti, ili će se dogoditi nešto drugo, sasvim čudno.”

Hvala Mariji Gutijerez Rohas za vizuelne prikaze u ovom delu i Ludvigu Šubertu za raniji prikaz vremenske linije na kojoj je zasnovan prikaz vremenske linije ovog članka.

1 Ako ne znate o čemu govorim, pročitajte moj esej koji objašnjava ekonomski rast.

2 Globalni realni rast se generalno kretao između blago negativnog i oko 7% godišnje.

3 Ovde preskačem 2020. jer je bila neobično drugačija od prethodnih godina, zbog globalne pandemije i drugih stvari.

4 Ovo se odnosi na realni rast BDP-a (prilagođen inflaciji). 2% je niže od trenutne cifre svetskog rasta, a korišćenje cifre svetskog rasta bi samo ojačalo moj argument. Ali mislim da je 2% razumna pretpostavka za „granični rast“ – rast koji se dešava u već najrazvijenijim privredama – za razliku od ukupnog svetskog rasta, koji uključuje „rast nadoknade“ (zemlje koji su ranije bile siromašne brzo rastu, kao što je to slučaj sa Kinom danas).Da bih proverio svoju pretpostavku od 2%, preuzeo sam ove podatke za SAD i pogledao godišnju stopu rasta između 2000-2020, 2010-2020 i 2015-2020 (sve su koristile Jul pošto je Jul bio poslednji mesec za 2020.). Stopa je bila 2,5%, zatim 2,2%, pa 2,05%.

5 Rast od 2% tokom 35 godina je (1 + 2%)^35 = 2 x rast

6 Najviša procena mase Mlečnog puta na Vikipediji je 4,5*10^12 solarnih masa, od kojih je svaka oko 2*10^30 kg. Masa atoma (vodonika) je procenjena kao ekvivalent od oko 1,67*10^-27 kg. (Atomi vodonika imaju najmanju masu, pa će pretpostavka da je svaki atom vodonik preceniti ukupan broj atoma.) Dakle, najviša procena ukupnog broja atoma u Mlečnom putu bi bila (4,5*10^12 * 2*10^30) / (1,67*10^-27) = ~5,4*10^69.

7 Vikipedija: “U martu 2019. astronomi su izvestili da je masa galaksije Mlečni put 1,5 triliona solarnih masa u radijusu od oko 129.000 svetlosnih godina.” Pretpostavljam da ne možemo putovati više od 129.000 svetlosnih godina u narednih 8200 godina, jer bi to zahtevalo putovanje brže od svetlosti.

8 Ova kalkulacija nije direktno predstavljena u članku. Ključne rečenice su „Bez obzira na tehnologiju, održiva stopa rasta energije od 2,3% zahtevala bi od nas da proizvedemo onoliko energije koliko celo sunce proizvede za 1400 godina” i „Mlečni put ima oko 100 milijardi zvezda. Mnogo energije koja bi se mogla koristiti se izbacuje u svemir. Podsetimo se da nas svaki faktor od deset vodi 100 godina dalje. Sto milijardi je jedanaest faktora od deset, dakle 1100 dodatnih godina.” 1400 + 1100 = 2500, cifra koju navodim. Ovo se oslanja na pretpostavku da prosečna zvezda u našoj galaksiji nudi otprilike onoliko energije koliko i Sunce; Ne znam da li je to tako.

9 Postoji otvorena debata o tome da li se Modeliranje ljudske putanje uklapa u pravi oblik prošlih istorijskih podataka. Razmatram kako bi debata mogla da promeni moje zaključke /ovde/.

10 250 udvostručenja bi bilo faktor rasta od oko 1,8*10^75 ili preko 10.000 puta više od broja atoma u našoj galaksiji.

11 20 godina bi bilo 240 meseci, pa ako bi svaki doneo udvostručenje svetske ekonomije, to bi bio faktor rasta od oko 1,8*10^72, preko 100 puta više od broja atoma u našoj galaksiji.

12 To je zbog zapažanja iznad u tekstu, po kojem današnja stopa rasta ne može trajati više od još 8200 godina (tj. oko 82 veka). Dakle, jedini način na koji bismo mogli da imamo više od 82 veka sa rastom jednakim današnjem jeste da imamo i mnogo vekova sa negativnim rastom, što bi izledalo kao cik-cak isprekidana linija na grafikonu „Ovako ne može dalje“.

13 Ovaj skup podataka dodeljuje značaj istorijskim ličnostima na osnovu toga koliko su one obuhvaćene u referentnim radovima. Ima preko 10 puta više unosa “Nauka“ posle 1500. godine nego ranije; skup podataka počinje 800. godine pre nove ere. Ne podržavam knjigu iz koje je ovaj skup podataka, jer mislim da izvlači mnoge neopravdane zaključke iz podataka; ovde jednostavno potkrepljujem svoju tvrdnju da će većina referentnih radova nesrazmerno pokrivati godine posle 1500. godine.

14 Da budemo pošteni, ovakvi referentni radovi mogu biti pristrasni prema nedavnoj prošlosti. Ali mislim da je opšti utisak koji daju po ovom pitanju ipak tačan. Stvarno potkrepljivanje ove tvrdnje bi prevazilazilo okvire ovog teksta, ali dokazi na koji bih ukazao su (a) dela koja navodim – mislim da ako ih sami pročitate ili preletite, verovatno ćete steći sličan utisak ; (b) činjenica da ekonomski rast pokazuje sličan obrazac (iako je eksplozija počela nedavno; mislim da ima intuitivnog smisla da bi ekonomski rast pratio naučni napredak sa zakašnjenjem).

15 Radovi citirani u /članku o Duplikatoru/ o ovoj tački posebno modeliraju eksploziju u inovacijama kao deo dinamike koja pokreće eksplozivni ekonomski rast.