Dodatak 5: Napomena o istorijskom ekonomskom rastu

Kako se menja argument „najvažnijeg veka“ ako se promeni naša slika dugoročne ekonomske istorije.

Nekoliko puta u serijalu /Najvažniji vek/ (posebno u /Duplikatoru/), rekao sam da ekonomski rast u poslednjih nekoliko hiljada godina razumno odgovara obrascu (ovde opisanom) ubrzanja rasta, vođenog povratnom spregom: „ više ideja → više rezultata → više ljudi → više ideja → …”

Ova tačka je predmet tekuće debate (pogledajte ovu objavu na EA forumu od Bena Garfinkela, i opširnu razmenu argumenata u komentarima).

Moja najbolja pretpostavka je da su prošli podaci, u stvari, razumno (iako dvosmisleni) usklađeni sa obrascem ubrzanja rasta. Međutim, daleko sam od uverenja u ovo i želim da se pozabavim kako bi to uticalo na moje argumente ako bi se pokazalo da bolji, budući podaci odlučno potkopaju ovo uklapanje.

Ekstrapolacija budućeg privrednog rasta zasnovanog na (dugotrajnom pogledu) prošlog ekonomskog rasta Naveo sam projekciju, napravljenu u Modeliranju ljudske putanje, da je ekonomija „na pravom putu“ da dostigne beskonačnu veličinu u ovom veku ako je obrazac viđen u prošlosti nastavlja. Ako se ispostavi da podaci iz prošlosti nisu u skladu sa ubrzanim rastom, to bi potkopali modeliranje ljudske putanje i bila bi potrebna nova ekstrapolacija. Međutim, moja najbolja pretpostavka je da bi dobra ekstrapolacija zamene i dalje pokazala dobre šanse za eksplozivan (čak i „beskonačan“) rast u ovom veku. Sledi obrazloženje za ovu pretpostavku.

Kada razgovaramo o obrascu prošlog rasta, glavna alternativa koju sam video za ubrzavanje rasta (uključujući i post na EA Forumu koji je povezan iznad i komentare) je niz fundamentalno različitih „moda rasta“, od kojih svaki ima svoju dinamiku rasta i/ili brzina rasta. Na primer, možda – umesto da se o ekonomskoj istoriji razmišlja kao o postepenom ubrzanju – može se misliti da je ona podeljena na različite faze:

Pre-Neolitska faza (počevši pre nekoliko miliona godina), u kojoj je rast verovatno bio izuzetno spor i možda prilično haotičan.

Faza nakon razvoja poljoprivrede (počevši pre ~10.000 godina), tokom koje je rast verovatno bio brži nego ranije, ali i dalje prilično spor po današnjim standardima, a možda i prilično haotičan.

Moderna, post-industrijska-revolucionarna faza (počevši od pre ~200 godina), sa daleko najbržim rastom.

Čini mi se nespornim da je treća faza i mnogo kraća (u kalendarskom vremenu) i dramatično brži rast u odnosu na prve dve. Ovo može biti rezultat kontinuiranog ubrzanja, ili može biti zato što se pojavio fundamentalno novi način rasta. Ovo poslednje bi onda postavilo pitanje da li bi prelazak na drugi, još brži „režim rasta“ mogao biti moguć.

Rad Robina Hansona iz 2000. godine, Dugoročni rast kao sekvenca eksponencijalnih modusa, glavni je pokušaj za koji znam da se istraži to pitanje. Pokušava da modeluje dugoročnu ekonomsku istoriju koristeći nekoliko različitih pristupa, od kojih su oba osmišljena oko ideje “moda rasta“ i (na stranicama 14-17) da ekstrapolira obrasce uočene do danas u budućnost.

Navodi:

“Ukratko, ako se uzme ozbiljno model ekonomskog rasta kao niza eksponencijalnih modusa rasta, i ako je verovatno da će parametri relativne promene nove tranzicije biti slični takvim parametrima koji opisuju stare tranzicije, onda se čini da je teško pobeći od zaključka da svetska ekonomija bi mogla da doživi veoma dramatičnu promenu u sledećem veku, do novog režima ekonomskog rasta sa vremenom udvostručavanja od otprilike dve nedelje ili manje…

Ako bi sledeći režim imao „sporo“ vreme udvostručenja od dve godine, i ako bi trajalo je dvadeset puta udvostručavanja, duže od bilo kog načina do sada viđenog, i dalje će trajati samo četrdeset godina. Nakon toga, nije jasno koliko je još mogućih još bržih načina rasta pre nego što se dosegnu fundamentalna ograničenja. Ali teško je videti kako se takve fundamentalne granice ne bi dostigle u roku od najviše nekoliko decenija.”

Ovo je kvalitativno prilično slično projekciji koju sam dao u postovima na blogu: obe impliciraju dramatično ekonomsko ubrzanje u 21. veku, i obe impliciraju „beskonačan rast“ ili „dobijanje osnovnih granica“ nedugo zatim (iako je potencijalno kašnjenje duži je za Hansonov pristup i mogao bi skromno da ide u 22. vek u zavisnosti od toga koju Hansonovu projekciju neko koristi).

Ova ekstrapolacija je manje jednostavna od ekstrapolacije Modeliranja ljudske putanje. Ne postoje jaki razlozi da se misli da će serija /modova rasta/ pratiti bilo koji određeni obrazac, u smislu kako su tempirani i kakav rast donose. Hansonova ekstrapolacija je samo najbolja pretpostavka o tome šta možete očekivati ako budu pratili relativno pravilan obrazac. Ipak, meni izgleda razumno kao najbolja pretpostavka.

Druge implikacije ako bi se pokazalo da prošli ekonomski podaci ne odgovaraju obrascu “ubrzavanja rasta“.

U celom serijalu tvrdim da različite tehnologije (Duplikator, digitalni ljudi, „PASTA“ (1)) mogu dovesti do „ubrzajućeg“ obrasca koji vodi do eksplozivnog rasta. Ovo je implikacija većine mainstream teorijskih modela u ekonomiji rasta, kao što je objašnjeno u Izveštaju o tome da li bi veštačka inteligencija mogla da pokrene eksplozivni ekonomski rast. (2) Navodim činjenicu da se čini da se prošli podaci uklapaju u ovu dinamiku kao dodatnu podršku da je tako nešto moguće. Ako se prethodni podaci ne bi uklapali u dinamiku, to ne bi uticalo na ovaj teorijski argument za očekivanje eksplozivnog rasta, ali bi ukupnu čvrstinu argumenta učinilo nešto slabijom.

Takođe ću se zalagati protiv ideje da „Ako bi se transformativna VI razvila u ovom veku, to bi razbilo obrazac koji smo videli stalnog ekonomskog rasta; stoga, trebalo bi da imamo veoma visok teret dokaza za predviđanja transformativne VI u ovom veku.”. U tu svrhu, dinamika “ubrzavanja rasta“ ili “serija različitih modova rasta“ čini se dovoljnom za moj argument da bismo smatrali da je buduća eksplozija rasta verovatna, iako mislim da bi argument bio malo slabiji da se oslanja na ovom drugo, a ne na prvo.

Suština

Sve u svemu, kada bi postalo jasno da ekonomska istorija sadrži vrlo malo ubrzanja (i umesto toga je najbolje posmatrati kao niz različitih “moda rasta“), mislim da bi moje preostale tvrdnje i zaključci i dalje izgledali ispravno, iako bi argumenti bili neki iznos slabiji.

Takođe je moguće da bismo, ako bismo imali savršene informacije o dugoročnoj ekonomskoj istoriji, videli mešavinu: neke primere/periode dinamike „ubrzavanja rasta“ koja je ovde opisana, neke periode koji više liče na “različite načine rasta“.

1 Proces Automtskog Naučnog i Tehnološkog Napretka (eng. PASTA) – biće predmet rasprave u budućem članku.

2 Tačnije, većina modela implicira da bi potpuna automatizacija istraživanja i razvoja i proizvodnje robe dovela do eksplozivnog rasta. Šta je sa rastom pre potpune automatizacije obe ove stvari? Prvo, ako se automatizacija odvija brže od svoje prethodne stope pre potpune automatizacije, onda modeli rasta obično podrazumevaju da će rast početi da se ubrzava pre nego što postignemo potpunu automatizaciju (npr. videti odeljak 6.1.4.2 izveštaja). Drugo, ako je istraživanje i razvoj, ali ne i proizvodnja robe, potpuno automatizovana, mislim da bi to bilo dovoljno za eksplozivni rast (videti odeljak 6.1.6 izveštaja).