Autor Benjamin Todd · Objavljeno septembra 2021
Možemo biti nesigurni u vezi sa nekim činjenicama, kao npr. da li će sutra padati kiša, ali takođe možemo biti nesigurni u pogledu moralnih tvrdnji, na primer, kako procenjivati interese budućih generacija.
U poslednjoj deceniji, bilo je više studija o tome kako se ponašati kada niste sigurni šta je vredno, a naš suosnivač, Vil MekAskil, napisao je knjigu na tu temu.
Uobičajeni pristup je da odaberete pogled koji vam se čini najverovatnijim i da se pridržavate toga. Ovo je nazvano pristupom ‘moja omiljena teorija’.
Ali ovaj pristup se čini lošim. Razmotrite sledeću situaciju:
Nalazite se u restoranu i možete naručiti ili foie gras ili vegetarijanski rižoto. Mislite da postoji 55% šanse da dobrobit životinja nema moralnu težinu, a 45% da ima, što bi značilo da je duboko pogrešno jesti foie gras. Lično, jelo bi vam bilo podjednako ukusno.
Omiljeni teorijski pristup bi nalagao da treba da se ponašate kao da dobrobit životinja nije važna, pa je podjednako dobro naručiti ili foie gras ili rižoto. Ali izgleda da je očigledno bolje izabrati rižoto.
Umesto da se vodite svojom omiljenom teorijom, mislimo da je bolji pristup razmotriti niz perspektiva i preduzeti akcije koje se čine najboljima kad se sve sagleda.
O tome kako odrediti koji postupci izgledaju najbolje „u široj slici“ je predmet rasprava, ali mislimo da je jedna verovatna posledica neka vrsta moralnog opreza – ako jedna uverljiva perspektiva nalaže da je radnja izuzetno pogrešna, verovatno ne bi trebalo da preduzimamo tu akciju, čak i ako druge perspektive kažu da je to dozvoljeno ili čak dobro.
Kako ovo utiče na naš savet:
-
Čak i ako mislite da je blagostanje ono što je najverovatnije moralno vredno, trebalo bi da se ponašate kao da druge vrednosti imaju neku suštinsku važnost.
-
To je dodatni razlog da budete veoma oprezni u preduzimanju bilo kakvih radnji koje izgledaju očigledno pogrešne iz perspektive zdravog razuma (kao što je nanošenje štete zarad većeg dobra).
-
To nas čini sigurnijim u dugoročnost. Na primer, čak i ako postoji razumna šansa da ukupni pogled na populacionu etiku nije tačan, samo stavljanje bilo kakve “težine” na tu perspektivu znači da treba da se ponašate kao da je dugoročnost ispravna.
-
Čak i ako mislite da je konsekvencijalizam najverovatnija teorija, trebalo bi da izbegavate da pravite značajnu štetu prema nekosekvencijalističkim perspektivama (npr. ozbiljna kršenja prava).
-
Nekonsekvencijalisti bi trebalo da se više fokusiraju na činjenje ogromne količine dobra iz konsekvencijalističke perspektive.
Saznajte više
-
Naš podkast sa Vilom MekAskilom — Naši potomci će nas verovatno videti kao moralna čudovišta. Šta da radimo povodom toga? — rezimira debatu oko moralne nesigurnosti i Vilovog pogleda na implikacije.
-
Praktična etika pri moralnoj nesigurnosti je kratak članak na blogu Vila koji predstavlja uvod u ovo pitanje.
-
Podkast: Andreas Mogensen o tome da li je efikasan altruizam samo za konsekvencionaliste.
-
Pogledajte listu akademskih članaka .
Pročitajte sledeće
Ovo je prateći članak u našoj seriji ključnih ideja . Pročitajte sledeći članak u seriji ili evo nekih drugih koji bi vam mogli biti zanimljivi: