Dodatak 4: Više o „višestrukoj svetskoj ekonomiji po atomu“

Nastavak članka „Ovako ne može dalje“ za skeptike.

U /„Ovako ne može dalje“/, /tvrdio sam/ da bi još 8200 godina današnje stope rasta zahtevalo od nas da održimo „više ekonomija velikih kao što je današnja cela svetska ekonomija po atomu“.

Povratne informacije o ovom delu bile su podeljene između „To je tako očigledno nemoguće, 8200 godina rasta od 2% je apsurdna ideja – rast će morati da se uspori mnogo pre toga“ i „Zašto je to nemoguće? Uz sve veću kreativnost, mogli bismo da povećamo kvalitet života sve više i više, bez potrebe da i dalje koristimo sve više i više materijalnih resursa.”

Ovde ću odgovoriti na poslednju tačku, što znači proširenje na to zašto 8200 godina rasta od 2% ne izgleda kao stvar koju je razumno očekivati. Napraviću mnogo ekstremno divljih pretpostavki i pričati o svim vrstama čudnih mogućnosti samo da bih pokrio čak i nategnute načine za nastavak rasta od 2%.

Ako ste već u timu „Da, ne vidim da svetska ekonomija raste toliko“, trebalo bi da preskočite ovu objavu osim ako ne želite da vidite argumentaciju sa dosta detalja.

Kako bismo MOGLI da podržimo “više svetskih ekonomija po atomu“

Mislim da je zamislivo da bismo mogli da podržimo više svetskih ekonomija po atomu. Evo jednog načina:

Recimo da otkrijemo neku novu aktivnost, ili iskustvo, ili lek, koju ljudi zaista, zaista, STVARNO cene.

Konkretno, tržište ga vrednuje na 10^85 današnjih američkih dolara (to je deset triliona triliona triliona triliona triliona triliona dolara). To znači da se vrednuje oko 10^71 puta više od svega što svet sada proizvede u godini (kombinovano). (1)

Tada bi jedna osoba koja ima ovo iskustvo (2) značila da je veličina ekonomije najmanje 10^85 dolara. A to bi, zaista, bio ekvivalent višestrukih današnjih svetskih ekonomija po atomu. (3)

Da budemo jasni, nije da bismo nagurali više današnjih svetskih ekonomija u svaki atom. Radi se o tome da bismo nešto 10^71 puta vrednije od današnje svetske ekonomije ugurali u samo 10^28 atoma koji čine ljudsko biće. 

Šta bi, međutim, značilo da se jedno iskustvo vrednuje 10^71 puta više od današnje celokupne svetske ekonomije? 

Jedan način razmišljanja o tome može biti:

• “Šansa 1 prema 10^71 da se ova stvar doživi bila bi vredna koliko i sva današnja svetska ekonomija.“

• Ili da malo olakšam intuiciju (iako treba previše pojednostaviti)Da sam neutralan prema riziku, bio bih oduševljen da prihvatim kocku u kojoj bih umro odmah, sa skorom sigurnošću, u zamenu za šansu 1 prema 10^71 da doživim ovo iskustvo. (4)

• Koliko bi smrt bila “skoro sigurna”? Pa, za početak, kada bi svi ljudi koji su ikada živeli do danas prihvatili ovo kockanje, bilo bi približno sigurno da bi svi izgubili i završili sa trenutnom smrću. (5)

• Ali ovo zaista nije ni blizu da se saopšti koliko bi šanse za ovo kockanje bile loše. Više je kao: da postoji po jedna osoba za svaki atom u galaksiji, i da se svako od njih kocka, verovatno bi i dalje svi izgubili. (6)

• Da se ja lično kockam sa ovakvim kvotama… bolje bi bilo da iskustvo bude ZAISTA dobro da se sve to nadoknadi.

• Ovde ne govorimo o nivou „najboljeg iskustva koje ste ikada imali“ – ne bi bilo razumno ceniti to više od celog života, a ideja da to vredi onoliko koliko sva današnja svetska ekonomija prilično jasno izgleda pogrešno.

• Govorimo o nečemu nedokučivo iznad svega što je bilo koji čovek ikada iskusio. 

“Naduvavanje brojeva” još više

Zamislite jednu najbolju sekundu u svom životu, nešto što evocira Pismo iz Utopije:

Da li ste ikada doživeli trenutak blaženstva? Možda na brzacima inspiracije, dok vaš um traga za oblicima istine i lepote? Ili u pulsirajućem zanosu ljubavi? Ili u slavnom trijumfu postignutom sa pravim prijateljima? Ili u razgovoru na terasi prekrivenoj vinovom lozom jedne zvezdane noći? Ili se možda neka melodija prokrijumčarila u vaše srce, očarala ga i zapalila kaleidoskopskim emocijama? Ili kada ste se molili, i osećali se uslišenim? 

Ako ste doživeli takav trenutak, doživeli najbolju vrstu takvog trenutka – onda ste možda u njemu otkrili neku besposlenu, ali iskrenu misao: „Bože, da! Nisam znao da bi moglo biti ovako. Ovo je tako ispravno, na sasvim drugom nivou ispravnog; tako stvarno, na sasvim drugom nivou stvarnosti. Zašto ne može biti uvek ovako? Ranije sam spavao; sada sam budan.

Ipak, malo kasnije, jedva je prošao sat vremena, a čađ običnog života koja stalno pada već pokriva celu stvar. Srebro i zlato bujnosti gube sjaj, a mermer postaje prljav.

Sada zamislite, neverovatno, da je ova jedina sekunda vredela onoliko koliko cela svetska ekonomija proizvodi za godinu dana danas. (Ne čini se mogućim da bi vredela više, pošto je svetska ekonomija te godine uključivala tu sekundu vašeg života , plus ostatak vaše godine i godine mnogih drugih ljudi.)

A sada zamislite punu godinu u kojoj je svaka sekunda dobra kao ta sekunda. Nazvaćemo ovo „savršena godina“. Prema gornjim pretpostavkama, savršena godina ne bi bila više od oko 3*10^8 puta vrednija od svetske ekonomije (ima oko 3*10^8 sekundi u godini). A sada zamislite da bi svaki atom u galaksiji mogao biti osoba koja ima savršenu godinu. Ovo bi sada bilo oko 10^70 * (3 * 10^8) = 3*10^78 onoliko koliko vredi današnja svetska ekonomija. Rast od 2% bi nas tamo doveo za 9150 godina.

(Ključna i možda kontraintuitivna pretpostavka koju ovde iznosim je da „2% rasta” znači „2% stvarno realnog rasta” – da šta god da je vredno, holistički govoreći, u vezi sa godišnjom svetskom proizvodnjom danas, dobićemo 2% % više svake godine. Mislim da je to već vrsta pretpostavke koju mnogi ljudi prave kada kažu da nam ne treba više materijala da bismo imali sve veće bogatstvo. Ako mislite da je rast od 2% iz nedavne prošlosti veći „lažno“ od ovoga i da će se nastaviti na „lažni“ način, to bi bila rasprava za drugi put.) I 1200 godina nakon toga, ako bi svaka godina i dalje imala rast od 2%, ekonomija bi bila još oko 20 milijardi puta veći. Dakle, sada, za svaki atom u galaksiji, morao bi postojati neko čija je godina u nekom smislu ~20 milijardi puta bolja (ili „vrednija“) od savršene godine. Još uvek govorimo samo o ~10.000 godina rasta od 2%.

Novi oblici života

Još uvek je zamislivo! Ko zna šta će budućnost doneti. Ali u ovom trenutku mi je veoma intuitivno da ne govorimo ni o čemu što liči na „Ljudi u ljudskim telima koji se zabavljaju I bivaju ispunjeni na ljudske načine. “. Čini se da ekonomija ove vrednosti zahteva suštinski reinženjering nečega o ljudskom iskustvu – pronalaženje nekog načina uređenja materije koji stvara daleko više sreće, ili ispunjenja, ili nečeg, što bismo astronomski cenili više nego čak i visine ljudskog iskustva danas.

I mislim da je najprirodniji način da se to desi nešto poput ovoga: „Otkrivanje osnovnih principa iza onoga što cenimo i osnovnih principa kako da uredimo materiju da bismo je iskoristili na najbolji način. Što zauzvrat sugeriše nešto više poput ovoga:„Jednom kada steknemo taj nivo razumevanja, počinjemo da optimalno organizujemo materiju u galaksiji i brzo se približavamo granicama mogućeg“ nego poput: „Rastemo 2%, svake godine, hiljadama godina, čak i dok (kao što bi se desilo na primer sa digitalnim ljudima) postajemo bića koja za godinu dana mogu da urade onoliko koliko bi ljudi mogli za stotine ili hiljade godina.”

Ali to bi se ipak moglo dogoditi?

Valjda? Ovo nikada nije trebalo da bude matematički dokaz nemogućnosti rasta od 2% godišnje. Moguće je u teoriji.

Ali u ovom trenutku, s obzirom na to kakvu bi fanki i fundamentalno transformisanu galaksiju zahtevala u roku od 10.000 godina, koji je afirmativan razlog da se očekuje rast od 2% godišnje za tako dug vremenski period? Da li je to „Ovo je linija trenda i podrazumevano očekujem da će se linija trenda nastaviti?“

Ali ta linija trenda je stara samo nekoliko stotina godina – zašto očekivati da će se nastaviti još 10.000?

Zašto ne bismo, umesto toga, očekivali da dugoročni obrazac ubrzanja ekonomskog rasta bude ono što se nastavlja, sve dok se ne približimo nekoj vrsti fundamentalne granice koliko vrednosti možemo da uguramo u datu količinu materije?

Ili očekivati da će rast postepeno opadati odavde i da nikada više neće dostići današnji nivo?

Poslednjih nekoliko vekova bila je luda vožnja, sa bogatstvom i životnim uslovima koji su se poboljšavali istorijski visokom brzinom. Ali mislim da nam to ne daje razloga da mislimo da ovaj trend ide u beskonačnost. Verujem da su granice negde, i izgleda da ćemo negde u narednih 10.000 godina ili morati da se približimo tim granicama, ili da stagniramo ili da se urušimo.

Nadam se da sam pružio osećaj zašto se čini tako malo verovatnim da će u budućnosti postojati još 10.000 godina od kojih će svaka imati rast od 2% ili veći. Što bi značilo da će se svaka od poslednjih 100+ godina pokazati kao jedna od 10.000 godina sa najbržim rastom svih vremena. Ako želite da komentarišete ovaj članak, ovo bi bilo dobro mesto za to.